Bili čojek i žena koji su se svađali oko toga kome je teže i čiji je poso zahtjevniji. Ženi jednog dana dojadi čojekovo kvocanje i prigovaranje pa mu reče:
– Dobro, danas ja idem na njivu orat i radit sav drugi poso koji ti inače radiš, a ti ostani u kući, vatru naloži, kru ispeci, mliko izmeti, nemoj da ti lisica pilad odnese, nemoj da ti tele podoji kravu i nemoj se penjat na tavan jer gore u jednoj kanti ima otrova.
Žena potira volove i ode na njivu. Čojek je naložio vatru i stavio stap s mlikom na leđa. Kad se sageo da potakne vatru, mliko mu se priko glave izlije i ugasi vatru. Izleti vani, kad tamo, lisica odnila pilad, a tele se otkinulo i podojilo sve mliko. Nije ispeko kruva i dica su vazdan bila gladna. Kad je vidio kakav je nered napravio, pope se na tavan da se otruje. Kad se već počelo smrkavat, eto ti žene s volovima. Odma je primijetila da nema piladi i da se tele odrišilo. Kad je unišla u kuću, imala je što vidit.
– Di si? – vikala je.
– Evo me na tavanu, pojo sam otrov i čekam da umrem.
– Silazi, crko dabogda, još si mi i med pojo.
Čojek je sišo s tavana, pokunjio se i prizno ženi da je njoj puno teže. Reko je da će odsad puno više cinit njezin poso.
Prema kazivanju gospođe Mande Radman
