Kad bi se sunoćavalo
Zazvonilo bi Zdravo Marijo
A dica bi se još igrala
Prid kućom, ili na oboru bi skakala.
Baba bi na molitvu zvala:
Ajte svi u kuću, mrak je
Triba molit Boga
I Gospu pozdravljat.
Pritvarala bi se da je stroga.
Unda bi nam, opet, lipo besidila:
Ajde, moj sinko, ne budnite mimo svit
Boga na pomoć i ničeg se ne plašite
Ajte, od skake se odmorite
Kirijali ste cili dan.
Ko ti je smijo babi reć neću.
Sila bi na drvenu stolicu s naslonjačem
I čekala da se svi okupimo.
Očinaši joj u ruci.
Unda, kad dica posidaju,
Mater namiri živo i pomuze kravu
Nema mrdanja, ni poteglji – ni povuci.
Kad je rič o molitvi, baba je uvik u pravu.
Sklopi ruke i prati molitvu,
Anđeo Gospodnji navistijo Mariji
I ona je začela po Duvu Svetom… baba naprid moli.
Ako te neko, iza leđa šćine da ne drimaš, ne smiš vrisnit.
I tako svaku večer, Rič bi Tilom postajala
Kako bi se nastanila među nama.
Uvik se siti, rekla bi; Bog te voli.
Potlen bi večerali.
Priko molitve Bog je uliva milost
U naše duše,
A blagosov i berićet u naša tila.
Ah, ta zvona
Njiov zvon
Potakne na molitvu.
Tajna križnog puta
Utisnuta undan, u ditinjstvu
Još grije, omekša i ozari dušu
I dotakne njezine najdublje dubine
Da je vine u visine.
Miljenka Koštro
