Jutro

Probudim se a ne znam jesam li zbilja budan,

počne dan kao novi zadatak školskoj djeci,

nama, u ovoj klupi neudobnoj, i čudan,

promukao u grlu glas mi se javi: reci

nešto u prilog novom danu! i dođe mačak,

gladan, i bog, i oba nahranim, čak i žeđu

utažim im, a sebi ne mogu; sporo tračak

svijetlosti ušulja se u moju sobu, bljeđu

nego je utopljenik, a taj sam, šapnem: dođi

odnekud, peperùtko, a dođe samo čagalj,

možda i vuk, ne mogu razlikovat ih, glođi,

ponudim se ja njemu, a on u drugi štagalj

otiđe; gdje ću? za njim ili da pak krenem

za sobom, sve do kraja pjesme, dok ima slova

za bilo koju pjesmu jer ja od svake svenem

I od svake procvjetam, a znam da nije nova.