Objavljeno:
26. 03. 2021. 10:15

Penjemo se na visoki televizijski toranj… Toranj ima ravno tri stotine metara… U društvu s nama nalazi se jedan ogromni orijaš. Pedeset puta je jači od svakoga od nas… Kad smo se popeli na vrh… tu kod najvišeg prozorskog otvora spopadne te taj orijaš za jaku kaputa i držeći te u šaci kao vrapca gurne te kroz otvoreni prozor. Držeći te tu nad provalijom dubokom skoro 300 metara, govori ti:

  • Eto, pogledaj dolje i nagledaj se! Odatle ti je najljepši pogled!
  • A ti lebdiš tu između neba i zemlje zdržavan samo prstima njegove šake… Potrebno mu je samo da rastvori svoju šaku, i ti ode u provaliju… Za nekoliko sekundi bio bi razmrskan podno tornja…

Dok se tako nalaziš u tuđoj vlasti i potpuno ovisn o njegovoj dobroj volji i raspoloženju o čemu ti ovisi i smrt i život, pitam te, da li bi se usudio vrijeđati toga orijaša? Da li bi se dobro čuvao da ga ne ozlijediš? Sigurno, potpuno sigurno da bi se toga dobro čuvao!

 

***

Zar nije sličan odnos između Gospodina Boga i tebe, psovaču?... Zar nisi i ti svaki momenat svoga života u Njegovoj svemogućoj ruci?... Samo bi trebalo da on htjedne i već te ne bi bilo! Otišao bi u ništa, kao što si se iz ništavila i pojavio!

Pa ipak, ima dosta ljudi koji su dovoljno ludi, da prema Gospodinu Bogu budu čak i drski! Drski i bezobrazni! Toliko drski da Ga čak i psuju! Njegovo sveto ime zloupotrebljavaju! Upravo Ga izazivaju i vrijeđaju!

Zar to nije upravo bezprimjerna drskost!

Drskost!... ali i ludost!

Izvor:
Kalendar Dobri pastir 1972.