|
|
|
|
|
Pad je moje najdublje, najiskrenije i najbolnije iskustvo. Gospodine, daj mi svoju zvijezdu u mraku. Kad već stalno posrćem, da barem nekamo i idem
Piše: Boris BECK
Ležim noću u krevetu kao u grobu: srce mi je uznemireno i ne mogu spavati. Sama pomisao da bih morao ujutro ustati izaziva užas. "Ne mogu više, ne mogu više", ponavljam naglas.
Prije nego sam naučio hodati iskusio sam pad. Između mojeg prvog i drugog koraka bio je pad. Između mojeg drugog i trećeg koraka bio je pad. I još mnogo puta kasnije pao sam: nekad jer sam bio nespretan, nekad jer sam htio previše; nekad sam se poskliznuo, nekad su mi podmetnuli nogu. Padam na fore, padam na ispitu, pada mi koncentracija, pada mi tlak, pada mi šećer, padaju mi hlače. Ponavljam Pad čovječanstva. I Adam i Eva su pali na svojim prvim koracima i zbog slatkog ploda izgubili Raj. Plod je bio sladak u ustima, ali se potom gorčina razlila utrobom. Oholost stupa prije pada. U svijet je ušla smrt.
Isus se naglavačke bacio s Neba. Najprije je odande pao Sotona, kao munja, ali Sin ga je odlučio dostići i uloviti. Isus je ronio sve niže i niže: odrekao se Neba i prihvatio tijelo; odrekao se bogatstva i prihvatio siromaštvo; odrekao se slave i prihvatio osudu; odrekao se snage i prihvatio slabost - toliko je slab da se ruši dok hoda.
Isus je stalno padao.
Napomena!
Ovo je samo dio teksta objavljenog u tiskanom izdanju revije Svjetlo riječi. Molimo Vas da se pretplatite i slat ćemo Vam reviju na kućnu adresu.
Slijedite ovaj i ispunite podatke o sebi.
|
|
|
|
|
